Panel diskusija u Sarajevu: Pokrenimo privredu zajedno

Udruženje poslodavaca Federacije Bosne i Hercegovine održalo je panel diskusiju pod nazivom „Pokrenimo privredu zajedno“ o temi „Kako finansijske institucije trebaju podržati poslovanje, iskustva privrednika u BiH“ u okviru prvog Finansijsko-poslovnog samita koji je održan u Sarajevu.Učesnici panela su bili Mladen Pandurević, direktor UPFBiH, Eldin Hadžiselimović, direktor ASA Grupe i član UO UPFBiH, Safudin Čengić, direktor Centrotransa i član UO UPFBiH, Zijada Mešanović-Jasenčić, izvršna direktorica za finansije Studen Group SEE.Učesnici panela usaglasili su se da u aktuelnoj situaciji, bez obzira na sva ograničenja currency boarda, principa na kojemu posluje Centralna banka Bosne i Hercegovine, taj princip treba očuvati. Bez obzira na činjenicu da bi postojanje kontrolirane inflacije do određenog dijela koristilo bh. privredi, naročito izvoznicima, naglašeno je da taj princip u ovome trenutku nema alternativu.''Monetarni sistem je jedna od rijetkih stabilnih stvari u našoj zemlji i bez obzira na njegova ograničenja, kojega smo naročito svjesni mi u privredi, definitivno ga za sada ne treba mijenjati'', naglasio je Čengić.U ovome trenuku zbog principa currency boarda komercijalne banke drže obavezne, previsoke rezerve kod Centralne banke BiH, kao i višak sredstava koji služi kao pokriće za emisiju novca, a čiji dio bi se mogao plasirati u razvojne projekte i to putem izdavanja državnih obveznica.''CBBiH bi mogla i trebala izdati državne obveznice, ali samo i isključivo s ciljem razvoja, ulaganja u infrastrukturne i energetske projekte. A ne za krpljenje budžetskih deficita kao što je za sada slučaj'', naglasio je Pandurević.Učesnici panela su govorili i o uvjetima za kreditiranje koje privredi u FBiH daje Razvojna banka FBiH te da li privrednici od ovako koncipirane Razvojne banke imaju koristi.''Procedure za dobijanje sredstava Razvojne banke su jako komplicirane, mnogo kompliciranije nego u komercijalnim bankama'', istaknula je Mešanović-Jasenčić.Zajednički zaključak učesnika jeste da Razvojna banka treba privredi FBiH, ali nikako kao profitna institucija nego kao institucija koja će, osim ulaganja u infrastrukturu, socijalne i ekološke projekte, imati i neku vrstu risk fonda namijenjenog privredi, kao i dio sredstava namijenjenih za start up preduzeća.Sredstva koja BiH dobije od MMF-a jesu jeftinija za državu, ali za privredu i građane koji vraćaju kredite MMF-a to je izuzetno skup novac. Realni sektor, također, treba naći adekvatne sistemske načine plasiranja vlastitih zahtjeva i vlastitih interesa prema donositeljima odluka, kako domaćim, tako i inostranim,Hadžiselimović je istaknuo da je na pitanje da li banke u BiH imaju monopolski položaj na finansijskom tržištu BiH naglasio da je potrebno razvijati tržište kapitala koje je sada prilično ograničeno.Zajednička saradnja realnog i bankarskog sektora i uzajamna saradnja na realizaciji ciljeva koji u konačnici trebaju unaprijediti razvoj kako banaka i njihove ponude na tržištu, tako i privrede i društva u cjelini.