Povodom vijesti da je kompanija Comsar Energy odustala od svih planiranih projekata i investicija u BiH te da prodaje svoje koncesije Elektroprivredi RS po vrtoglavoj cijeni, iz Centra za životnu sredinu upozoravaju da je riječ o netransparentnom vidu trgovanja našim dobrima u kojem su očigledno Vlada RS, a samim tim i građani u neosporivom gubitku.

“Zaista nije nimalo jasno na koji način je ovaj otkup koncesija opravdan, kada je poznato da je Komisija za koncesije utvrdila da Comsar nije ispunio uslove iz ugovora o koncesijama. Comsar Energy prodaje koncesiju i vraća je u javni sektor za ogroman iznos. Na osnovu svega navedenog, pitamo se, zašto bismo mi kao potrošači električne energije, trebali platiti propuste u planiranju ovog projekta?”, istakla je asistentica na programu Energija i klimatske promjene u Centru za životnu sredinu Majda Ibraković.

U godišnjem izvještaju o provođenju koncesija iz 2018. godine, Komisija za koncesije Republike Srpske jasno je navela da koncesionar ne ispunjava svoje obaveze i da niske cijene električne energije ometaju realizaciju projekta Ugljevik III.

Comsar je potom tražio produženje koncesije s 30 na 45 godina, zajedno sa smanjenjem kapaciteta s 600 MW na 350 MW jer bi postrojenje inače bilo neprofitabilno.

S druge strane, krajem 2018. godine, Centar za životnu sredinu je pokrenuo poseban postupak za podnošenje žalbe putem mehanizma za rješavanje sporova Energetske zajednice.

Taj postupak je rezultirao dogovorom vlasti Republike Srpske da ne koriste postojeću ekološku dozvolu za blok Ugljevik III.
Drugim riječima, za nastavak realizacije projekta novog bloka termoelektrane Ugljevik, potrebna je izrada nove studije o procjeni uticaja na životnu sredinu, kao i ostalih relevantnih dokumenata, što dodatno usporava proces realizacije projekta.

“Na kraju krajeva, u dosadašnjim studijama Centra za životnu sredinu potvrđena je apsolutna ekonomska, zdravstvena, ekološka i socijalna neefikasnost rudnika i termoelektrana, te je u tom pogledu jedini ispravan potez potpuno ukidanje koncesija za termoelektrane”, naglasila je Majda Ibraković.

Iako se na globalnom nivou ukidaju termoelektrane, vlasti u Bosni i Hercegovini i dalje slijepo vjeruju i prividno napreduju s “projektima na ugalj” putem subvencioniranja državnih preduzeća, koja trpe nerealne gubitke kako bi održali neodržive cijene električne energije i nivoa zaposlenosti