Tokom proteklih mjeseci raste potražnja za kreditima u zemljama Zapadnog Balkana. Slična situacija zabilježena je i u zemljama Centralne i Istočne Evrope, pokazuju najnoviji nalazi.

Iako evropska privreda još uvijek ne funkcioniše punim kapacitetom, rast prihoda je usporen, ali bankarski sektor u Evropskoj uniji ostaje snažan i profitabilan. Ipak, ekonomska stagnacija tokom 2024. godine, uz političku i regulatornu neizvjesnost, posebno pogađa velike ekonomije poput Njemačke i Francuske.

Evropske banke bi mogle završiti ovu godinu sa solidnim rezultatima – posluju stabilno, profitabilno su i sposobne podržati domaćinstva i preduzeća kojima je potreban kredit. Odnos troškova i prihoda pao je za 10 procentnih poena, što ukazuje na veću efikasnost bankarskog sektora. Udio problematičnih kredita pao je ispod 2%, što je jedan od najnižih nivoa u posljednjoj deceniji.

Evropska centralna banka (ECB) je tokom prošle godine četiri puta smanjila kamatne stope, a još dva puta u februaru i martu 2025. godine. Očekuje se da bi taj trend mogao biti nastavljen i u narednim mjesecima. Iako su rast prihoda i profitabilnosti banaka u posljednje tri godine bili podstaknuti višim neto kamatnim maržama, očekuje se da će ti pokazatelji biti niži nakon sniženja kamata. Ipak, niže kamatne stope mogle bi podstaći potrošnju i investicije, čime bi se dodatno povećala potražnja za kreditima.

Banke u regionu bilježe snažan rast i ostaju profitabilne

U zemljama Centralne i Istočne Evrope, kao i na Zapadnom Balkanu, aktivne su velike međunarodne bankarske grupacije, čije su filijale često među vodećim bankama na tim tržištima. Prema istraživanju Evropske investicione banke, većina matičnih banaka zadržala je nivo izloženosti u regionu i planira dalji rast poslovanja.

Na pitanje o dugoročnim planovima, 45% bankarskih grupacija izjavilo je da planira selektivno širenje, dok 55% namjerava zadržati postojeći nivo aktivnosti. Tržišni potencijal procijenjen je kao visok u Češkoj i Rumuniji, dok je u zemljama Zapadnog Balkana ocijenjen kao srednji. Većina banaka navodi da je profitabilnost njihovih filijala u regionu veća u poređenju s ukupnim poslovanjem grupacije, a prognoze ostaju povoljne.

Istraživanje pokazuje snažan rast potražnje za kreditima, posebno za stambene i potrošačke kredite. Nakon četiri polugodišta opadanja spremnosti banaka da odobravaju kredite, zabilježen je oporavak potražnje – najviše u segmentu malih i srednjih preduzeća.

Ipak, očekuje se blago usporavanje i potražnje i ponude u narednom periodu, u skladu sa usporavanjem ekonomskog ciklusa u Evropi i regionu. Kvalitet kredita je poboljšan tokom proteklih mjeseci, a broj problematičnih kredita je smanjen.

EIB i inovativno finansiranje za mala i srednja preduzeća (MSP)

Istraživanje takođe ističe važnost ciljanih finansijskih instrumenata za povećanje pristupa finansiranju, posebno za mala i srednja preduzeća (MSP). Ova preduzeća u regionu i dalje se suočavaju s izazovima poput visokih kamatnih stopa, zahtjevnih kolateralnih uslova i složenih administrativnih procedura.

Zbog toga Evropska investiciona banka sarađuje s poslovnim bankama kako bi im pomogla u upravljanju rizicima i ponudila povoljnije finansijske uslove – produžene rokove otplate i niže kamate.

Inovativni finansijski proizvodi usmjereni su na specifične sektore i ciljeve, uključujući inkluzivno zapošljavanje, energetsku efikasnost, cirkularnu ekonomiju i digitalizaciju. Time se pomaže preduzećima da ostanu konkurentna i da smanje negativan uticaj na životnu sredinu.

Evropski investicioni fond (EIF), koji je dio Grupacije EIB, pruža podršku startapima i inovativnim firmama koje se često smatraju rizičnim za tradicionalne banke. Samo u Srbiji, Grupacija EIB je uložila više od 3,5 milijardi eura u privatni sektor, podržavajući zapošljavanje, inovacije i dekarbonizaciju ekonomije.