Američki LNG otvara investicijske prilike na Zapadnom Balkanu: Nove mogućnosti za BiH
Planirana ulaganja u gasnu infrastrukturu pokreću pitanja sigurnosti snabdijevanja, tržišne konkurencije i dugoročne opravdanosti projekata. Za BiH je u fokusu Južna interkonekcija, kojom bi zemlja dobila alternativni pravac snabdijevanja.
Američke energetske kompanije povećavaju prisustvo na Zapadnom Balkanu, gdje interes za nabavku ukapljenog prirodnog gasa (LNG) prati potreba za izgradnjom transportne i prateće infrastrukture. Istovremeno, evropske institucije upozoravaju da nova ulaganja moraju biti usklađena s tržišnim pravilima i ciljevima dekarbonizacije, prenosi Politico.
Albanija, Kosovo i Bosna i Hercegovina pokazuju interes za američki LNG kao dio diverzifikacije energetskih izvora. Gas se u tim planovima posmatra kao prijelazno gorivo koje bi podržalo smanjenje korištenja uglja i zavisnosti od ruskih energenata, uz razvoj obnovljivih izvora energije.
Međutim, izgradnja infrastrukture s dugim vijekom korištenja otvara pitanje buduće potražnje i usklađenosti investicija s energetskim obavezama zemalja kandidata za članstvo u EU.
Bruxelles propituje širenje potrošnje gasa
András Hujber, zadužen za energetsku diplomatiju Evropske komisije na Zapadnom Balkanu, upozorio je na skupu u Beču da su zemlje regiona već preuzele obaveze dekarbonizacije.
„Ne bismo trebali uvoditi gas na tržišta koja ga nemaju“, kazao je Hujber.
Njegova poruka posebno se odnosi na tržišta s malom ili nepostojećom potrošnjom prirodnog gasa, na kojima bi nova infrastruktura stvorila dodatnu zavisnost od fosilnih goriva. Evropska unija teži klimatskoj neutralnosti do 2050. godine, zbog čega se od budućih članica očekuje usklađivanje energetskih politika s tim ciljem.
Južna interkonekcija: Novi pravac snabdijevanja i regulatorna pitanja
Za Bosnu i Hercegovinu ključni projekat u ovoj raspravi je Južna interkonekcija. Povezivanje s hrvatskim gasnim sistemom omogućilo bi pristup alternativnim izvorima snabdijevanja, uključujući LNG terminal na Krku.
Iz Federalnog ministarstva energije, rudarstva i industrije ističu da je osnovna svrha projekta smanjenje postojeće zavisnosti.
„Južna interkonekcija nije usmjerena na to da Bosnu i Hercegovinu veže za gas. Cilj je okončati zavisnost od jednog pravca i jednog izvora snabdijevanja te ojačati energetsku sigurnost zemlje“, naveli su iz Ministarstva.
Prirodni gas, prema njihovom obrazloženju, ima prijelaznu ulogu u energetskom sistemu.
Evropske institucije, uz klimatski aspekt, prate regulatorni okvir i način realizacije projekta. Hujber je naveo da je ambasador EU ukazao na potencijalno problematična pitanja te da će Evropska komisija nastaviti pratiti slučaj.
Direktor Energetske zajednice Artur Lorkowski naglasio je da investicije moraju počivati na konkurenciji, transparentnosti i jednakom pristupu tržištu.
„Ne želimo da Bosna bude izuzetak niti da bilo ko ima privilegovan pristup tržištu“, rekao je Lorkowski.
Američkim dobavljačima otvara se regionalno tržište
Smanjivanje evropskog oslanjanja na ruski gas stvara prostor za američke dobavljače LNG-a. Interes zemalja Zapadnog Balkana predstavlja dodatnu poslovnu priliku, ali razvoj tog tržišta zavisi i od dostupnosti infrastrukture.
U Albaniji vlasti gas vide kao rezervni izvor energije u periodima slabije proizvodnje hidroelektrana. U BiH naglasak je na alternativnom pravcu snabdijevanja i smanjenju zavisnosti od jednog dobavljačkog izvora.
Prema Politicu, EU istovremeno povećava korištenje američkog LNG-a, ali ne želi finansirati novu gasnu infrastrukturu na Zapadnom Balkanu. Takav pristup otvara pitanje kako će regionalni projekti biti finansirani i uklopljeni u evropsko energetsko tržište.
Za investitore i energetske kompanije zato će, uz pristup novim kupcima, biti presudni regulatorna predvidivost, uslovi tržišne konkurencije i dugoročna potražnja. Za zemlje regiona izazov ostaje osigurati pouzdanije snabdijevanje uz ulaganja koja mogu opravdati svoju ulogu tokom energetske tranzicije.