Korištenje energije u BiH treba da bude što efikasnije, te da se razumno investira u obnovljive izvore energije, zbog čega Njemačko društvo za međunarodnu saradnju (GIZ) pruža institucijama u BiH tehničku podršku kako bi ta oblast bila unaprijeđena i pokrenut program obnove stambenih zgrada širom zemlje, rekla je za CAPITAL Sibylle Strahl, menadžerica sektora za energiju i zaštitu klime GIZ u BiH.

Neophodno poboljšati efikasno korištenje energije

„GIZ i Vlada Njemačke podržavaju institucije BiH, entitete i lokalni nivo, odnosno opštine i gradove u više od 80 projekata u energetskom sektoru. Počeli smo s energetskom efikasnošću i uključili obnovljive izvore energije u portfolio. Vidimo mnogo napretka u saradnji, pravni okvir je unaprijeđen na svim nivoima, kao i tehnički kapaciteti. Takođe, postoji mnogo izazova, ne samo u zemlji, već globalno, te je potrebno još mnogo rada“, istakla je Strahl.

Dodala je da je kroz pravni okvir, koji je unaprijeđen, očigledno okretanje institucija sprovođenju specifičnih programa.

„To su programi obnove stambenih zgrada, podrške obnovljivim izvorima energije. Podrška treba da ide prema građanima direktno ili investitorima, privatnom sektoru. Sve je to i dalje na dnevnom redu i na listi da bude urađeno. Još uvijek moramo da dođemo do toga. Posvećeni smo podršci naših partnera u ovome u BiH“, naglasila je Strahl.

Ona je navela da je prva stvar koja treba da bude urađena u BiH poboljšanje efikasnog korištenja energije.

„Neophodno je, naravno, i bezbjedno snabdjevanje, te da se smanji potrošnja u cilju energetske efikasnosti, a idući korak je razumno investirati u čistu energiju. Mislim da smo u mi GIZ-u na dobrom putu što podržavamo Ministarstvo spoljne trgovine i ekonomskih odnosa, kao i entitetska ministarstava energetike i fondove za zaštitu životne sredine da uspostave programe za renoviranje zgrada koje imaju potencijal da uštede oko 40 odsto energije“, rekla je Strahl.

Savjetnik u projektu “Dekarbonizacija energetskog sektora u BiH” u GIZ u BiH Esad Smajlović rekao je da, pod pokroviteljstvom Vlade Njemačke, GIZ pruža tehničku pomoć u BiH kako bi se uspostavio plan obnove zgrada.

„Izazov je postići efikasnost jer se mnogo energije koristi od strane građana BiH. Radeći to, GIZ i projekat “Dekarbonizacija energetskog sektora u BiH” je postavio fundamentalne osnove za taj program i uradili smo mnogo analiza. Analizirali smo kapacitete, ne samo institucija kao što su ministarstva i fondovi, koji su već prepoznati kao nosioci programa, već takođe kapacitete kompanija i šta nam nedostaje za provođenje programa“, kazao je Smajlović.

Dodao je da je osnovno pitanje, jednako važno, naći najbolji sistem saradnje sa finansijskim institucijama i odrediti adekvatan budžet, dodajući da bi on mogao biti sličan modelu u Srbiji, a prilagođen potrebama i organizaciji BiH.

„Nakon toga, treba ojačati kapacitete onih koji će biti uključeni, kao što su fondovi, ministarstva i posebno je važno podizanja svijesti građana koji će imati najviše koristi od obnove zgrada i kuća. Neophodno je da shvate da takođe moraju da učestvuju u tom programu, da budu voljni da ga podrže i finansijski“, kazao je Smajlović.

Dodao je da je evidentno da je svijest građana o energetskoj efikasnosti njihovih kuća veoma niska.

„Ima nekoliko lokalnih inicijativa u opštinama da se nešto uradi po tom pitanju, ali ministarstva i fondovi su došli do zaključka da treba da imamo sveobuhvatan i ozbiljan program koji će definitivno morati da uključi promociju, bolje razumijevanje i podizanje svijesti ljudi o energetskoj efikasnosti njihovih kuća. Neophodno je više raditi i lokalno i globalno“, istakao je Smajlović.

Saglasan je da je do sada mnogo više urađeno na energetskoj efikasnosti javnih institucija u odnosu na stambeni sektor.

„To je debalans koji ne bi trebalo da postoji. Zaključak je da svi u BiH, donosioci odluka, građani treba da energetsku efikasnost vide kao sredstvo koje će nam svima pomoći da se adekvatno suočimo sa energetskom krizom, a koja je već prisutna“, zaključio je Smajlović.