Predstavnici polovine kompanija u Bosni i Hercegovini smatraju da je trenutna privredna situacija u ovoj zemlji loša, ali 84 odsto njih bi ponovo izabralo BiH kao lokaciju za ulaganje, pokazuju rezultati privrednog istraživanja za 2022. koje je sprovelo Predstavništvo njemačke privrede (AHK) u BiH.

U istraživanju je učestvovalo ukupno 47 srednjih i malih preduzeća, od čega 67 odsto kompanija ima sjedište u BiH, a 15 odsto u Njemačkoj. Od toga, 41 odsto dolazi iz uslužnog sektora, 21 odsto su trgovinska preduzeća, 30 odsto dolazi iz proizvodnog sektora, a osam odsto iz sektora građevinarstva.

Više od polovine ispitanika (51 odsto) smatra da je trenutna ekonomska situacija u BiH loša. U 2021. godini taj procenat je iznosio 68 odsto. Oko 42 odsto ispitanika navodi da je trenutna privredna situacija u BiH zadovoljavajuća (2021: 30 odsto).

Polovina učesnika istraživanja ocjenjuje izglede za bh. privredu u ovoj godini nepromijenjenim u odnosu na prošlu godinu, dok polovina očekuje da će se poslovna situacija njihove kompanije poboljšati u 2022.

Broj kompanija koje bi ponovo izabrale BiH kao lokaciju za ulaganje povećao se sa 75 odsto u 2021. na 84 odsto u 2022. godini. Polovina ih očekuje da će investiciona potrošnja ostati ista u 2022.

Većina učesnika istraživanja je zadovoljna ili prosječno zadovoljna produktivnošću i posvećenošću zaposlenih, kvalitetom i dostupnošću lokalnih dobavljača, kvalifikacijama zaposlenih i akademskom obukom. Ispitana preduzeća su prilično nezadovoljna transparentnošću javnih nabavki, borbom protiv korupcije, kriminalom i političkom i društvenom stabilnošću.

U kompaniji Hemofarm smatraju da je u BiH otežavajući faktor za poslovanje komplikovana administracija.

“Ono što svakako jeste otežavajući faktor u BiH je komplikovana administracija i različita regulativa u zemlji (entiteti i kantoni) i upravo ta heterogenost višestruko usložnjava tok svakodnevnog poslovanja”, ističe za Bloomberg Adria direktor Hemofarma u BiH Saša Urošević.

Dodaje da Hemofarm lider na tržištu BiH i regiona, ali i da mogućnosti za dalji rast, kada je riječ o tržišnom razvoju, svakako ima.

“U skladu sa našom svrhom da brinemo o zdravlju ljudi kao pouzdan partner osiguravamo pristup kvalitetnim lijekovima i dostupnost naših proizvoda pacijentima, te konstantno unapređujemo moderan terapijski portfolio. Zajedno sa našom matičnom kućom STADA proveli smo investicioni ciklus koji će doprinijeti značajnom povećanju proizvodnih kapaciteta fabrike”, naglašava Urošević.

Samo iz banjalučke fabrike Hemofarma u 2021. izašlo je oko 1,44 milijardi tableta, a novi kapaciteti će dodatno povećati proizvodnju.

“STADA će nastaviti svoj put rasta. I dalje smo otvoreni za nove investicije, a odluka će svakako zavisiti od privrednog okruženja. Naglasio bih da nam je za odluku o budućim investicijama olakšavajuća okolnost i činjenica da imamo univerzitetsku bazu za kvalitetan kadar svih profila koji u budućnosti mogu svoju karijeru nastaviti baš kod nas”, kaže Urošević.

Što se tiče kvalitetnog kadra, polovina anketiranih preduzeća navela je da proširuje obuku kod sebe kako bi ublažila posljedice nedostatka kvalifikovanih radnika.

“Više od polovine kompanija (52 odsto) očekuje povećanje broja zaposlenih u 2022. godini”, navode u AHK.

Istraživanje je pokazalo da se kratkoročne privredne posljedice rata u Ukrajini ogledaju prije svega u većim cijenama energenata, sirovina i materijala (74 odsto), poremećajima u lancima snadbijevanja i logistike (42 odsto), manjku sirovina i materijala (38 odsto), padu broja narudžbi određenih proizvoda (17 odsto), padu proizvodnje i gubitku poslovnih partnera (17 odsto).

U pogledu lanca snabdijevanja, polovina ispitanih kompanija vjeruje da je moguće zamijeniti postojeće dobavljače ili dodati nove u doglednoj budućnosti.

“Gotovo 80 odsto ispitanih tražiće nove dobavljače u EU, Centralnoj i Istočnoj Evropi”, navode u AHK.

Što se tiče rizika u privrednom razvoju, polovina preduzeća smatra da su cijene sirovina najveći faktor rizika za privredni razvoj u narednih 12 mjeseci.

Za 42 odsto kompanija koje su odgovorile, okvir privredne politike i cijene energije su drugi najveći preduzetnički rizik.

Što se tiče proces približavanja EU, oko 70 odsto anketiranih kompanija smatra taj proces, kao i otvaranje njemačkog tržišta, veoma važnim.

Istraživanje Predstavništva njemačke privrede (AHK) u BiH je sprovedeno od 28. marta do 25. aprila 2022. godine. Istraživanje je obavljeno istovremeno u 16 drugih zemalja Centralne i Istočne Evrope sa ukupno 986 učesnika.

Predstavništvo njemačke privrede dio je globalne mreže koju čini 140 Njemačkih vanjskotrgovinskih komora (AHKs) i delegacija njemačke privrede u 92 zemlje.

(Bloomberg)