Spoljni dug Bosne i Hercegovine polovinom ove godine iznosio je 9,74 milijarde KM, što je nešto više u odnosu na kraj prošle godine, pokazuje zvanični izvještaj Ministarstva finansija i trezora BiH.
Ono što se vidi u ovim podacima, jeste da spoljni dug Bosne i Hercegovine uglavnom raste, te je tako krajem 2012. godine bio 7,15 milijardi KM, 2013. 7,4 milijarde, 2014. 8,2 milijarde KM. Naredne godine bio je 8,4 milijarde KM, 2016. 8,5 milijardi KM, a 2017. je smanjen i iznosio je 7,8 milijardi KM.

“U 2018. godini iznosio je 8,2 milijarde KM, 2019. 8,1 milijardu, a 2020. godine 8,6 milijardi. Krajem prošle godine spoljni dug BiH je bio 9,737 milijardi KM”, stoji u izvještaju Ministarstva finansija i trezora BiH.

Kako se ističe, iznos od 9,74 milijarde KM obuhvata spoljni državni dug od 8,7 miliona KM koji je alociran na Federaciju BiH, Republiku Srpsku, Brčko distrikt i institucije BiH, spoljni dug entiteta i distrikta u iznosu od milijardu KM, te spoljni dug jedinica lokalne samouprave od 22,55 miliona KM.

Dodaje se da učešće starog duga u stanju spoljne zaduženosti s 30. junom ove godine od 6,91% i dalje iskazuje tendenciju smanjenja, s obzirom na to da je učešće ovog duga u 2021. godini iznosilo 7,12%, a 2020. godine 9,21%.

“U okviru novog duga najveću procentualnu zastupljenost čine dugovi prema međunarodnim finansijskim institucijama, Svjetskoj banci – IDA i IBRD, EIB, IMF, EBRD i Evroobveznice RS9. U ukupnom stanju spoljne zaduženosti na 30. jun ove godine, po osnovu novih kredita, 53,30% odnosi se na kredite usmjerene za realizaciju infrastrukturnih projekata, 35,21% na kredite namijenjene javnom sektoru, dok je 11,49% angažovano za privredne djelatnosti. Od 1. januara do 30. juna ove godine dospjele obaveze po spoljnom državnom dugu servisirane su redovno, u ukupnom iznosu od 344,65 miliona KM, od čega na otplatu glavnice se odnosi 290,04 miliona KM ili 84,15%, a na otplatu kamate, servisnih i drugih troškova 54,61 milion KM ili 15,85%”, piše u izvještaju Ministarstva.

Ekonomski analitičar Igor Gavran rekao je za “Nezavisne” da, iako je dio ovog rasta uzrokovan padom vrijednosti evra, a ne samo novim zaduženjima, činjenica je da spoljni dug kontinuirano raste, a da se kreditna sredstva ne koriste samo za kapitalna ulaganja.

“Neproduktivno trošenje kreditnih sredstava stvara pritisak za nova zaduženja kojima se onda vraćaju prethodna i ukupan dug raste jer su često nova zaduženja nepovoljnija od prethodnih. Aktualni trend rasta kamatnih stopa na gotovo svim financijskim tržištima dodatno je opterećenje i rizik da se ubrza rast vanjskog duga i oteža njegovo vraćanje. Trenutno su javni prihodi rekordno visoki i realna potreba za zaduživanjem je manja, ali naše vlasti su mnogo puta dokazale da lako i brzo mogu potrošiti svaki višak prihoda i ne ustručavaju se od njih. Iako BiH i dalje u relativnom smislu nije visoko zadužena, svako povećanje duga koji se ne koristi na najbolji način je štetno i stvara dugoročno opterećenje za našu ekonomiju”, objašnjava Gavran.

Godina Spoljni dug BiH

• 2012. 7,15 milijardi KM
• 2013. 7,4 milijarde
• 2014. 8,2 milijarde KM
• 2015. 8,4 milijarde KM
• 2016. 8,5 milijardi KM
• 2017. 7,8 milijardi KM
• 2018. 8,2 milijarde KM
• 2019. 8,1 milijarda KM
• 2020. 8,6 milijardi KM
• 2021. 9,737 milijardi KM
• Polovina 2022. 9,74 milijarde KM

(Nezavisne novine)