Preporuka Evropske komisije za otvaranje pristupnih pregovora sa Bosnom i Hercegovinom o njenom budućem članstvu u evropskoj zajednici država euforično je primljena u političkim krugovima i široj bh. javnosti. Radujemo se a ne znamo na šta će sve to ispasti i kako će se, bude li donesena, odluka o tome provesti. Moguće da odgovore na sva pitanja o tome u ovom času nemaju ni čelnici u Briselu. Ono što je poznato jeste činjenica da to nije samo svečarski čin već odgovoran, mukotrpan i vremenski dug proces s obzirom na činjenicu da prijemu prethodi promjena dosadašnjih praksi i važećih zakona odnosno pisanje novih (kako je neko već izračunao minimalno 80 zakona godišnje) i, što u našim uslovima nije nimalo lako usvajanje u Parlamentarnoj skupštini. Tamo će se u pravom smislu riječi lomiti koplja i krčiti put ka postavljenom cilju.

Dok ministri i poslanici budu na tome radili biznismeni će tražiti načine da jačaju veze sa inopartnerima, usavršavaju tehnologije, redizajniraju proizvode i povećavaju njihov kvalitet. Kad prekoračimo taj briselski prag menadžeri će se suočiti sa novim izazovima velikog evropskog tržišta i probirljivog kupca. Propast će oni koji pri tom ne budu imali u vidu da će s druge strane evropske kompanije svojim robama i uslugama pohrliti u BiH i ozbiljno konkurisati domaćoj industriji. Za tu bitku naši moraju biti dobro „potkovani“.

Na lijepu vijest iz Brisela iz Bosne i Hercegovine je odgovoreno ohrabrujućom porukom da su otklonjeni uočeni nedostaci koji su sprječavali da se jaja A klase plasiraju na tržište Evropske unije. Zvanično odobrenje Unije o uvozu naših jaja peradari željno očekuju a oni koji su svojervremeno odustali od ovog biznisa najavljuju ponovno pokretanje odnosno povećanje proizvodnje.

Toliko o našem stremljenju ka Zapadu. Ali i na Istoku će se događati dobre stvari na što upućuje to da je Vijeće ministara BiH usvojilo Nacrt sporazuma između BiH i Republike Srbije o zajedničkoj rekonstrukciji i modernizaciji pruge Doboj – Tuzla – Loznica – Šabac – Ruma s ciljem unapređenja saradnje te željezničkog prometa kao temelja privrednog razvoja. Za realizaciju ovog već nazvanog „generacijskog projekta“ dvije države će zajedno novac tražiti od evropskih i međunarodnih fondova. I to će biti svojevrsna provjera spremnosti i za druge zajedničke razvojne projekte zapadnog Balkana i Evropske unije i nove pozitivne priče.