Teško je u Bosni sastaviti dva dobra. Zenički kopači uglja u srijedu su prekinuli štrajk nakon što su dobili obećanje da će im biti isplaćene plate, a u četvrtak je 200 radnika Koksare Arcelor Mittal ostalo bez posla. Kako im je pojašnjeno kompaniji se više ne isplati proizvoditi ga jer se u inostranstvu može nabaviti po nižim cijenama. Tako se radnička drama završila u jednom, nastavila u drugom, a moguće da ćemo njen nastavak gledati i u još nekom preduzeću. Vijest iz Zenice nije dobra za ovdašnje željeznice koje su za prevoz uglja za koksovanje u Zenici angažovale značajan dio svojih kapaciteta.
Prestanak proizvodnje u industrijskim sektoru bio je intenzivan u prošloj a po svemu sudeći biće i u ovoj godini. Istovremeno u nekim drugim sektorima povećan je dolazak stranih radnika na naše tržište rada što je nova okolnost u domaćoj ekonomiji i veliki izazov za obrazovni sistem, službe zapošljavanja i aktuelnu vlast.
Nekako u isto vrijeme sa ovim događanjima Vlada Federacije BiH usvojila Program ekonomskih reformi FBiH za period 2024-2026. godina iz čijeg se sadržaja (prezentiranom u zvaničnom saopštenju) ne vidi mogući odgovor na brojna pitanja koja se postavljaju povodom spomenutih i nekih ranijih događanja. Stiče se utisak da je Federalnom zavodu za ekonomsko planiranje najbitnije da je Program pripremljen na način kako je to utvrđeno zahtjevima Evropske komisije i smjernicama za njegovu izradu, a sve ostalo manje bitno.
Naredne dvije godine ključni izazov bi trebalo da bude povećanje produktivnosti i privrednog rasta, odnosno uklanjanje prepreka koje sprečavaju zemlju da iskoristi potencijale. Za prevazilaženje ovih izazova, pored makro fiskalnih politika, neophodne su i sektorske mjere i strukturne reforme. Vladi se sugeriše da osigura snažnu i pravednu ekonomiju, koja zahtijeva stabilne javne finansije, a posebna pažnja posvetit će se rješavanju problema vezanih za demografsku budućnost Federacije BiH.
Strukturne reforme koje su navedene u ovom ekonomskom Programu odnose se na oblasti konkurentnosti, otpornosti i održivosti, te ljudskih kapitala i socijalne politike. U oblasti konkurentnosti naznačena je podrška tehnološkom razvoju i unapređenje uslova poslovanja kroz reformske mjere podrške tehnološkom razvoju privrede i poboljšanja uslova poslovanja, te reforma povećanja poslovanja javnih preduzeća. I ostale reforme samo su načelno naznačene. Mnogo detaljnije se iznose projekcije troškova koji će se uglavnom finansirati iz budžeta i veoma malo iz drugih izvora (fondovi, grantovi, zajmovi).
Kad se fabrike gase to ostavlja trag i u finansijskom sektoru, pa i budžetima. Ako se oni ne napune dovoljno biće drame i van industrije. Kako to izbjeći? Pisanje programa kao što je ovdje spomenuti „ne pije vode“. Učinkovitije bi djelovale odlučne mjere vlade, mobiliziranje poslovne zajednice, povećanje odgovorenosti i jačanje menadžmenta kompanija… Njih treba što prije napisati i još brže primijeniti!?
