Predstavnici Udruženja poslodavaca u Federaciji Bosne i Hercegovine i Kantona Sarajevo na redovnoj sesiji Asocijacije nezavisnih intelektualaca – Krug 99, govorili su o temi “Politika-najveća prepreka bh. privrede”, upozoravajući na složen okvir poslovanja privatnih poduzetnika.

Naglašeni su problemi neusaglašenih politika i propisa vezanih za poslovanje, te skupih i neodrživih fiskalnih i parafiskalnih opterećenja. Visoki porezi, doprinosi i parafiskalni nameti, nedostatak radne snage i skupa i neefikasna administracija predstavljaju ogromna opterećenja za realni sektor.

Pored ovih problema, poslodavci su naglasili veoma složenu socijalnu sliku u Federaciji BiH i potrebe u sektoru socijalne zaštite, što, također, predstavlja veliki pritisak na poslovnu zajednicu.

Neuređeno tržište rada, nepostojanje evidencija aktivnih tražioca posla koje bi pratile stvarne potrebe za radnom snagom ne postoje, a limitiran je i uvoz radne snage dok su procedure i administracija za rad stranaca u BiH komplicirane i dugotrajne.

“Sistem školstva ne prati potrebe tržišta rada što će u budućnosti rezultirati velikim nedostatkom radne snage”, istaknuli su.

Kako je rečeno, Federacija BiH je veoma destimulativan prostor za pokretanje biznisa za strana i domaća ulaganja i investicije, što je uzrokovano nedostatkom olakšica za pokretanje poslovanja, nedostatkom radne snage, prevelikim opterećenjem cijene rada, arhaičnim propisima i slično.

Sve to motiviralo je Udruženje poslodavaca u FBiH da aktivno inicira određene aktivnosti prema izvršnoj i zakonodavnoj vlasti te je kroz dokument “Šta poslodavci očekuju od vlasti”, predloženo oko 40 prijedloga propisa na svim nivoima vlasti u BiH.

“U očekivanju uspostave vlasti, poslodavci i sindikati su jedinstveni i pokušavaju pokrenuti makar ključne prioritete, a to su prije svega zakoni o doprinosima i porezu na dohodak”, rekao je predsjednik Udruženja poslodavaca u FBiH Adnan Smailbegović.

Dodao je da, bez velikih napora i kompliciranih procedura, vlasti mogu donijeti propis kojim bi omogućili da poslodavci isplaćuju poseban dio plata, do 400 KM na postojeću platu radnika, a taj dodatni dio plate bi bio oslobođen doprinosa na zdravstvo i za nezaposlene.