Podzemna gasna polja u blizini Groningena na sjeveru Nizozemske najveća su nalazišta ovog prirodnog energenta u Evropi. Prirodni gas se ovdje eksploatisao od šezdesetih godina prošlog vijeka: iz zemlje je ispumpano oko 2.300 milijardi kubnih metara. Procjenjuje se da 450 milijardi kubnih metara još uvijek ležiš pod zemljom i tamo bi trebalo i da ostane.

Dokazano je da proizvodnja gasa izaziva zemljotrese. Do sada je registrovano oko 1.600 zemljotresa, na desetine hiljada zgrada je ozbiljno oštećeno, pogođeno oko 100.000 ljudi. Bilo je ljutnje i očaja jer ni posle mnogo godina još  nisu dobili odštetu.

Parlamentarna istražna komisija donijela je ovog proleća poražavajuću ocjenu: država i naftne kompanije Šel i Ekson Mobil decenijama su sistematski zanemarivali bezbjednost građana. Pored toga, pogođeni ljudi su zarobljeni u mrežu od birokratskih prepreka i zataškavanja.

Vlada i naftne kompanije priznale su greške. Vlada je u aprilu obećala oštećenim regionima 22 milijarde evra odštete. Samo od proizvodnje prirodnog gasa država je zaradila 360 milijardi eura, a Šel i EksonMobil oko 66 milijardi eura.

Proizvodnja gasa je trebalo da bude potpuno obustavljena još 2022. Ali, s obzirom na globalnu energetsku krizu nakon početka rata u Ukrajini, vlada je prošle jeseni donijela odluku da se eksploatiše dodatnih 2,8 milijardi kubnih metara gasa – što je minimalna količina neophodna za rad postojećih lokacija i infrastrukture.

Proizvodnja na polju Groningen zvanično je okončana u nedjelju 1. oktobra 2023. Međutim, jedanaest bušotina na lokaciji ostaje otvoreno još godinu dana – u slučaju „oštre zime”. I ovi poslednji sistemi će takođe biti „trajno zatvoreni” do oktobra 2024.

A stručnjaci upozoravaju da bi, uprkos zatvaranju pogona za eksploataciju gasa zemljotresi u regionu mogli da se nastave.