Prema istraživanju koje je Evropska investiciona banka (EIB) danas objavila pod nazivom „Ozelenjavanje finansijskog sektora: Iz ugla Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope (CIJIE)”, nedovoljna dostupnost podataka o praksama u oblastima životne sredine, društvene odgovornosti i korporativnog upravljanja (tzv. ESG) smanjuje sposobnost banaka da efikasno upravljaju klimatskim rizicima i vrše adekvatan nadzor. Dok su se velike korporacije u Evropskoj uniji uspešno prilagodile strogim obavezama u pogledu ispunjavaja i izveštavanja o primeni ESG standarda, mikro, malim i srednjim preduzećima u regionu CIJIE često nedostaju neophodne informacije i svest da bi razumela klimatske i finansijske rizike sa kojima se suočavaju. Stoga bi katalizatori razvoja održivih finansija širom regiona mogli da budu lokalni ogranci stranih banaka koji bi preneli najbolje prakse iz svojih matičnih zemalja, vodeći računa da svoje okvire za upravljanje rizicima iz centrala primenjuju na filijale.

Prema Ambroazu Fajolu, potpredsedniku Evropske investicione banke, „Izveštaj naglašava kritičnu ulogu finansijskog sektora u podsticanju tranzicije u pravcu održivije privrede i postizanja ciljeva EU u pogledu zelene tranzicije. Koordinisani napori u pravcu iskorišćavanja potencijala održivog finansiranja u regionima CIJIE od ključnog su značaja za pokretanje održivog razvoja. Kao klimatska banka EU, EIB je u potpunosti posvećena pružanju kontinuirane podrške privredi i olakšavanju prelaska na obnovljive izvore.”

Istraživanje ističe i neophodnost strogog nadzora i testiranja otpornosti aktivnosti banaka u vezi sa klimatskim rizicima. Bavi se i pitanjem dekarbonizacije industrije kroz definisanje prepreka i finansijskih prilika za zelenu tranziciju. Za dekarbonizaciju elektroenergetskog sektora u zemljama CIJIE i poboljšanje energetske efikasnosti zgrada potrebna su značajna ulaganja, kao i dugoročno finansiranje, u čemu će banke igrati ključnu ulogu. Na primer, predviđeno je da se udeo obnovljivih izvora u potrošnji električne energije poveća sa sadašnjih oko 30% na 50% do 2030, a do 2050. godine na 75–85%.

„Izveštaj daje smernice za zemlje CIJIE za usklađivanje svojih finansijskih sektora sa načelima održivosti”, dodala je Debora Revoltela, glavni ekonomista EIB. „Efikasnije prikupljanje podataka širom Evrope, kao i razvoj neophodnih kapaciteta i finansijskih strategija, neophodni su za unapređenje uporedivosti i rešavanje izazova.”

Izveštaj je sprovela radna grupa Bečke inicijative za klimatske promene i finansijsku stabilnost. Pruža dragocen uvid i preporuke za snalaženje u složenim pitanjima rizika u vezi sa klimom i za podsticanje održive finansijske prakse širom Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope.

Više informacija može se naći ovde.