Kolumnu objavljenu prošle sedmice pukom srećom proslijedio sam redakciji dvadesetak sekundi prije nego se dogodio kolaps dijela elektroenergetskog sistema u regiji. Radio mi je potom „zakrčio“ i umukao te sam tek tada shvatio da nemam struje. Srećom bio je dan pa ne ostadoh u mraku. Druga je sreća da havarija nije prouzrokovala tehničke kvarove, materijalnu štetu i druge posljedice zbog kojih bi ponovna uspostava sistema trajala duže i iziskivala bi značajna materijalna sredstva. Uredno snabdijevanje potrošača uspostavljeno je za nekoliko sati. Nedugo potom ispostavilo se da Bosna i Hercegovina nije imala pameti da se, u trenutku kada je raspad sistema započeo u Crnoj Gori, sa dva-tri klika na računaru odvoji od tamošnjih dalekovoda kako su to uradile elektroprenosne kompanije i operatori sistema u Hrvatskoj i Srbiji te ove zemlje nisu imale prekid u snabdijevanju električnom energijom. Mi ne samo da nismo imali pameti za takav potez već nismo imali niti imamo ažuran plan odbrane od ovakvih događaja a u kritičnom momentu ni dva ključna čovjeka – direktora na radnim mjestima. Jedan je bio u Dubaiju drugi u Antaliji. Neki treći  koji je trebalo da daje upute izvršiocima vidjevši šta se dogodilo napustio je kancelariju i – direkciju.

Prve analize nakon toga pokazale su da je prenosna mreža u BiH u veoma lošem stanju. Pametnim i odgovornim vlastima i pojedincima to bi trebalo da bude dovoljan povod da se hitno i neodložno sačine planovi odbrane i investira u mrežu, nadzor i vođenje sistema. Događaja poput ovog junskog biće još više i još češće i zbog klimatskih promjena koje sve ozbiljnije prijete ugodnom životu.

Rasprava za okruglim stolom u Akademiji nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine posvećena poljoprivredi, ruralnom razvoju i procesima integracija u Evropsku uniju ukazala je na još jednu ljutu ranu i izvor moguće duboke krize. „U poljoprivredi smo dodirnuli dno“ upozorio je član Akademije dr. Hamid Čustović, nakon što je uvodničar dr. Sabahudin Bajramović, profesor sa Poljoprivredno-prehrambenog falulteta u Sarajevu konstatovao da opada procenat učešća ove grane u bruto društvenom proizvodu, smanjuje se broj stanovnika i zaposlenost, ulaganje je nedovoljno… U međuvremenu saznajem da se upravo ovih dana na prvu godinu tog fakulteta upisalo svega dvasdesetak brucoša što je nagli i zastrašujući pad u odnosu na prošlu godinu (bilo ih je više od 70). Dok je tako BiH će teškom mukom moći da udovbolji zahtjevima Evropske unije u procesu priključenja u čemu se 60 posto obaveza odnosi na poljoprivrednu proizvodnju.

Evropa doduše više ne govori o poljoprivredi već o hrani, ekologiji, zdravlju, bezbijednosti što je mnogo kompleksnije i zahtjevnije. K znanju treba primiti predviđanje prof. dr. Emila Erjaveca, uglednog stručnjaka iz Slovenije koji smatra da će naš put u EU biti dug i krivudav, ali i konstataciju o tome da će naša poljoprivreda kada BiH uđe u EU izgubiti nacionalnu neovisnost pa u tom sektoru više nećemo moći ni o čemu odlučivati. Baš kao što pojedinačno ne odlučuju ni zemlje koje u ovom času čine tu Uniju.