Badem je u našoj ishrani sve popularnija namirnica. Od njega se dobija esencijalno ulje, koristi se kao dodatak jelima, a najčešće i kao popularna grickalica. Mada sama riječ grickalica podrazumijeva nešto nezdravo, za badem to ne važi.

Naučnici tvrde da ukoliko biste dio nezdravih, zasićenih masnoća iz mesa i mlijeka zamijenili bademom, razloga za brigu oko srčanih oboljenja gotovo da ne biste imali. Tome doprinose monozasićene masne kiseline, minerali i vitamin E, kojem se takođe pripisuje sposobnost snižavanja holesterola. Bademi posjeduju i probiotička svojstva, te tako doprinose zdravlju organa za varenje.

Istraživanja su pokazala da badem povoljno utiče na šećer u krvi. Dovoljno je da pojedete 100 grama badema svakoga dana i nivo šećera biće na zadovoljavajućem nivou. Osim toga, bakar i mangan iz ove namirnice čuvaju nervni i endokrini sistem, održavaju čvrstinu i zdravlje kostiju, normalan krvni pritisak, a podstiču i optimalan rad štitne žlezde.

Smatra se da 30 grama badema i pola šoljice mlijeka sadrže istu količinu kalcijuma, stoga se preporučuje onima koji ne vole mliječne proizvode ili su intolerantni na laktozu. Budući da sadrži veliku količinu folne kiseline, toplo se savjetuje i trudnicama.

Proizvodi od badema doprinose zdravlju kože. Održavaju njenu vlažnost, ublažavaju iritacije, sprečavaju znakove starenja, podočnjake i strije. Bademovo ulje sadrži magnezijum i cink te povoljno utiče na čvrstinu noktiju. Čini ih otpornim i sprečava njihovo listanje.